Смрт војводе Пријезде 0001    Често књиге иду’ за књигама, 0002    Откуд иду, коме ли долазе? 0003    Књигу пише турски цар-Мурате, 0004    Па ју шаље војводи Пријезди: 0005    „О Пријездо, војводо сталаћка! 0006    У теб’ кажу до три добра твоја, 0007    До три добра, што у мене нема: 0008    Једно добро ждралу, коња твога, 0009    Друго добро сабљу новајлију. 0010    Треће добро вјерну љубу твоју. 0011    Јер твоја се огласила љуба. 0012    И љепотом и висином њеном, 0013    Да те љубе ни у мене нема. 0014    Већ Пријездо, војводо сталаћка! 0015    Пошљи мени сва три добра твоја, 0016    Јер ако ми ти послати не ћеш, 0017    Сакупит ћу многу силну војску, 0018    Доћ ћу теби под Сталаћа мала, 0019    Бит ћу Сталаћ три године дана, 0020    Освојит ћу сва три добра твоја.“ 0021    Књигу пише војвода Пријезда, 0022    Пак је шаље турском цар-Мурату: 0023    „Ој Бога ти, турски цар-Мурате! 0024    Скупи војске, колико ти драго, 0025    Удри Сталаћи четир године 0026    Не дам теби добра ниједнога.“ 0027    То се цару не може на ино, 0028    Већ он скупи многу силну војску, 0029    Пак он оде код Сталаћа мала. 0030    Био Сталаћ три године дана 0031    И настаде на полак четврте, 0032    Нит му одби дрва ни камена. 0033    Књиге пише војвода Пријезда, 0034    Опет шаље турском цар-Мурату: 0035    „Ој Бога ти, турски цар-Мурате! 0036    Био с’ Сталаћ три године дана 0037    И настаде на полак четврте, 0038    Нит му одби дрва ни камена. 0039    А оћеш га бити још толико, 0040    Имам хљеба и вина рујнога, 0041    Коњма зоби и зелене траве; 0042    Удри Сталаћ, колико ти драго, 0043    Не дам теби добра ниједнога.“ 0044    Кад је царе књигу разгледао, 0045    Купи војску турски цар-Мурате, 0046    Хоће двору својем бијеломе. 0047    Утече се један потурченик, 0048    Што се јунак скоро потурчио 0049    Од зулума славног Деспот-Ђурђа. 0050    Од оне госпође Јерине, 0051    Пак бесједи турском цар-Мурату: 0052    „Ој Бога ти, турски цар-Мурате! 0053    Не остављај Сталаћ на срамоту. 0054    Дај копати дубоке лагуме, 0055    Као што смо и Ђурђу копали, 0056    Пак што дању копају лагуме, 0057    Нека Турци сипљу под шаторе, 0058    А што ноћу копају лагуме, 0059    Нек сипају Турци у Мораву.“ 0060    На то с’ врати турски цар-Мурате, 0061    Па почеше копати лагуме, 0062    Па што дању копају лагуме, 0063    Оно Турци сипљу под шаторе, 0064    А што ноћу копају лагуме, 0065    Оно Турци сипљу у Мораву. 0066    Кад је било у једну суботу, 0067    У суботу, у очи недјеље, 0068    Изишла је љуба Пријездина. 0069    Она шета по бедему горњем, 0070    Шетајући гледи у Мораву, 0071    Ал Морава врло мутно тече. 0072    Брже љуба оде двору б’јелом, 0073    Па бесједи војводи Пријезди: 0074    „О Пријездо, господару драги! 0075    Ја ти неко чудно чудо видих, 0076    Гдје Морава врло мутно тече. 0077    Ја се бојим, драги господару! 0078    Нас ће Турци дићи на лагуме.“ 0079    Ал Пријезда ништа не говори. 0080    Кад у јутру освану недјеља 0081    И господа изиђу из цркве, 0082    Али вели војвода Пријезда: 0083    „Ход’ те, браћо, да се опростимо, 0084    Опростимо и благословимо. 0085    Ја сам ноћас чудан санак снио, 0086    Па се бојим, драга браћо моја! 0087    Нас ће Турци дићи на лагуме.“ 0088    Опросте се и благослове се, 0089    Па одоше сваки двору своме. 0090    Ал бесједи војвода Пријезда, 0091    Ал бесједи својој љуби вјерној: 0092    „Иди, љубо, у пивнице долње, 0093    Донеси ми један кондир вина, 0094    Да појемо и да с’ напијемо, 0095    Да идемо, куд је коме драго.“ 0096    Оде љуба у пивнице долње. 0097    Кад отвори на пивници врата, 0098    Ал пивница пуна јањичара, 0099    Пашмагама напијају вино. 0100    Цикну кљуба као љута змија, 0101    Па удари кондиром у врата 0102    И побјеже у дворе бијеле: 0103    „Зло ти вино, војвода Пријездо! 0104    Зло ти вино, а горе ти било, 0105    Пивница ти пуна јањичара, 0106    Пашмагама напијају вино.“ 0107    Али ђипи војвода Пријезда, 0108    Па изведе ждралу, коња свога, 0109    И изведе сабљу новајлију, 0110    Пак он ждралу одсијече главу: 0111    „Давор ждралу, десно крило моје! 0112    Да тебека турски цар не јаши 0113    За живота војводе Пријезде.“ 0114    Онда узе сабљу новајлију, 0115    Пак је преби о десно кољено: 0116    „Давор сабљо, десна руко моја! 0117    Да тебека турски цар не паше 0118    За живота војводе Пријезде.“ 0119    Оде онда љуби својој вјерној: 0120    „О Бога ти, вјерна моја љубо! 0121    Волиш са мном скочит у Мораву 0122    Или турском цару љуба бити?“ 0123    Ал бесједи љуба Пријездина: 0124    „Господару, војвода Пријездо! 0125    Морава нас вода отхранила, 0126    Нек Морава вода и сахрани.“ 0127    Узеше се обоје по руку, 0128    Па скочише у Мораву мутну. 0129    Мало по том вр’јеме постојало, 0130    Цар освоји малена Сталаћа, 0131    Ал у њему добра ниједнога. 0132    Љуто куне турски цар-Мурате: 0133    „О Сталаћу, да те Бог убије! 0134    У теби се курјакови легли. 0135    Бих те јунак три године дана 0136    И настаде на полак четврте, 0137    Ал не нађох добра ниједнога.“